Više puta su me pitali verujem li u Boga. Svaki put sam tražila naučne dokaze koji mi nisu davali pouzdana saznanja. Onda bih sa skeptičnošu odgovorila da sam agnostik. Ipak, u meni je spavao vernik. Istraživala sam istoriju, a Boga spajala sa crkvom i uvek su mi te puzle bile pogrešno okrenute. Na kraju dana bih odlučno rekla, čitajući Ničea, da su Boga ubili. Uz njega su išli u ratove, uz njega su ubijali nedužne. Zanemarivši Sveto pismo, rastrgnuli su pojam svetosti, vere i dobrote. Čovek je sebe postavio iznad svih sila, smatrajući svoje podvige moćnim,samostalnim i naprednim. Uzdigao se u nauci, odaljivši se od prirode, zanemario je sve vrednosti i došao u eru anarhije i bezumlja. On juri kao pastuv pustinjom i ne nalazi svrhu, ljubav i veru. Njegova hrana ne raste na opustošenim ratnim poljima, na kojima je posuo zrna zlata da klijaju. Izvori su ostali u prošlosti. Ti izvori, ta vrlina iz koje treba da napajamo naša pokolenja, napuštena je odavno. Epikur kaze da je srećan život u skladu sa prirodom, duhovnim i telesnim zadovoljstvima, Aristotel da je lepota u meri i redu, a Hajdeger kaže da je poezija temelj našeg postojanja. Dakle, izgubili smo zadovoljstvo u duhovnom smislu, preterali smo u telesnom uživanju,te pojam lepog srastao je sa pojmom umetničkog, dok je umetnost zanemela i izgubila značaj. Književnost spava pod svojim zarđalim plaštom, grleći svoje klasike. Za to su krivi ateisti...
Niko ne slavi život, jer je postao monoton, skup i bedan. Tako bar kažu svi oni. Otkud to sad kada imamo "sve" ? Natčovek nikako ne sme biti ateista, ali, recimo, Amerika sebe smatra sveznajućim spasiocem čovečanstva. Ona istupa sama protiv svih, u želji da vlada, čineći to krvlju i obmanom. I zato neću da budem ateista. Ali ne želim verovati u crkvu koja ne poštuje ni deset Božjih zapovesti. Neću da me vodi tužna slika stvarnosti, već zelim probuditi veru. Ne smatram sebe Isusom, ali svako od nas to može biti ako dozvolimo da snaga Božje ljubavi živi u nama i obasjava druge. Da li ljudi koji veruju u Boga uopste znaju značenje vere? Današnji čovek će pogaziti svako obećanje. (I ja sam to radila.)Gazice preko tudje grbače, naslađivace se tuđim bolom.( I ja sam bila jedna od njih.)Ljudi gladuju jer ima previse ateista. Ljudi nestaju pre vremena, jer ima previše ateista. I svi oni ni ne znaju da je i papa u Vatikanu isto prvoklasni ateista. Nice je rekao da smo ubili Boga, ali ne i da nema nade za nekog novog čoveka koji moze sijati svetloscu novog, vaskrslog Boga. Nada nije ugašena. Ovog puta, pojedinac može uciniti mnogo za grupu, a grupa mora da se probudi i sledi ga. Ta grupa moze biti tvoja porodica,tvoji prijatelji ili prolaznici. Taj krug se mora širiti. Tvoj sledbenik moze biti i samo jedan čovek sa kojim ćeš postici potpunu ataraksiju i deliti krug ljubavi i sloge za ceo život; gledati ga kako raste i ne stari duhom, ljubiti ga bezuslovno, puštati ga da ode sa verom da će se vratiti.
Bog je u meni. Ja volim sebe i sve što treba da činim jeste da slušam taj glas. Taj glas...On je kao eho. I nikad ne greši, nikad me nije izneverio....