Pisanija

• Bez granica

Više puta su me pitali verujem li u Boga. Svaki put sam tražila naučne dokaze koji mi nisu davali pouzdana saznanja. Onda bih sa skeptičnošu odgovorila da sam agnostik. Ipak, u meni je spavao vernik. Istraživala sam istoriju, a Boga spajala sa crkvom i uvek su mi te puzle bile pogrešno okrenute. Na kraju dana bih odlučno rekla, čitajući Ničea, da su Boga ubili. Uz njega su išli u ratove, uz njega su ubijali nedužne. Zanemarivši Sveto pismo, rastrgnuli su pojam svetosti, vere i dobrote. Čovek je sebe postavio iznad svih sila, smatrajući svoje podvige moćnim,samostalnim i naprednim. Uzdigao se u nauci, odaljivši se od prirode, zanemario je sve vrednosti i došao u eru anarhije i bezumlja. On juri kao pastuv pustinjom i ne nalazi svrhu, ljubav i veru. Njegova hrana ne raste na opustošenim ratnim poljima, na kojima je posuo zrna zlata da klijaju. Izvori su ostali u prošlosti. Ti izvori, ta vrlina iz koje treba da napajamo naša pokolenja, napuštena je odavno. Epikur kaze da je srećan život u skladu sa prirodom, duhovnim i telesnim zadovoljstvima, Aristotel da je lepota u meri i redu, a Hajdeger kaže da je poezija temelj našeg postojanja. Dakle, izgubili smo zadovoljstvo u duhovnom smislu, preterali smo u telesnom uživanju,te pojam lepog srastao je sa pojmom umetničkog, dok je umetnost zanemela i izgubila značaj. Književnost spava pod svojim zarđalim plaštom, grleći svoje klasike. Za to su krivi ateisti...

Niko ne slavi život, jer je postao monoton, skup i bedan. Tako bar kažu svi oni. Otkud to sad kada imamo "sve" ? Natčovek nikako ne sme biti ateista, ali, recimo, Amerika sebe smatra sveznajućim spasiocem čovečanstva. Ona istupa sama protiv svih, u želji da vlada, čineći to krvlju i obmanom. I zato neću da budem ateista. Ali ne želim verovati u crkvu koja ne poštuje ni deset Božjih zapovesti. Neću da me vodi tužna slika stvarnosti, već zelim probuditi veru. Ne smatram sebe Isusom, ali svako od nas to može biti ako dozvolimo da snaga Božje ljubavi živi u nama i obasjava druge. Da li ljudi koji veruju u Boga uopste znaju značenje vere? Današnji čovek će pogaziti svako obećanje. (I ja sam to radila.)Gazice preko tudje grbače, naslađivace se tuđim bolom.( I ja sam bila jedna od njih.)Ljudi gladuju jer ima previse ateista. Ljudi nestaju pre vremena, jer ima previše ateista. I svi oni ni ne znaju da je i papa u Vatikanu isto prvoklasni ateista. Nice je rekao da smo ubili Boga, ali ne i da nema nade za nekog novog čoveka koji moze sijati svetloscu novog, vaskrslog Boga. Nada nije ugašena. Ovog puta, pojedinac može uciniti mnogo za grupu, a grupa mora da se probudi i sledi ga. Ta grupa moze biti tvoja porodica,tvoji prijatelji ili prolaznici. Taj krug se mora širiti. Tvoj sledbenik moze biti i samo jedan čovek sa kojim ćeš postici potpunu ataraksiju i deliti krug ljubavi i sloge za ceo život; gledati ga kako raste i ne stari duhom, ljubiti ga bezuslovno, puštati ga da ode sa verom da će se vratiti.
Bog je u meni. Ja volim sebe i sve što treba da činim jeste da slušam taj glas. Taj glas...On je kao eho. I nikad ne greši, nikad me nije izneverio....

Slušam kako mi šapućeš tajne reči koje ne bi smeo. Možda me zapališ, a ne želim ponovo da izgorim. Kažeš da ćeš ovog puta otići pre nego što eksplodiram. Ne znam, ja ne bih želela da odeš. Znaš i sam,  da te volim, volim, volim... kao ptica nebo, kao riba more.

Ima nešto u toj ljubavi što ni sama sebi ne mogu da dokučim, a pokušala sam. Samo da znaš koliko puta sam tražila odakle dolaze ti mirisi proleća. Progovori, izgubljeni stvore! Kaži mi odakle dolaziš i zašto odlaziš? Zašto si večeras tako neobično nežan, topao i mirišeš na ljubičicu? I zašto baš sad, kad te nisam zvala? Ne trabaš mi sad, kad je toplina mog razuma ispunila prostoriju. Molim te ne otvaraj prozore, napolju je hladno. A ti ćeš mi doleteti i odleteti i ja tu više ništa ne mogu. Unećeš nemir..a opet će se sve zvezde bolje videti, što me neobično raduje.

 Ali ti nisi došao, a trebaš mi. I ne šapućeš, ali ja gorim jer postojiš negde tu. Ćutiš i postojiš. Tako mi je milo što postojiš.

Gde je nestalala?, Da li je ona još uvek živa? ,  Što se povukla? , Je li sve u redu sa njom? Neka od pitanja koja prolaze kroz sve te  zavisne umove koje zovemo ,,prijateljima’’ od trenutka kada smo ugasili naše profile. Zar je to život? To sedenje satima ispred elektronskih kutija? Moderdan svet koji napreduje?

Život se sveo na deljenje svoje privatnosti, svega onoga što smo mi, sa ljudima koje ne poznajemo ili jedva da poznajemo. Svoje navike, osobine i misli otkrili smo do srži. Mozgovi se polako tupe kao olovke, dok ih potpuno ne uništimo. Zarezači su knjige i umetnost koji polako gube vrednost tako što su dostupne i onlajn. Sve manje imamo dodira sa realnošću. Tačnije, virtuelan svet postaje realan. Kakva propast i izopačenost komunikacije! Fejsbuk uništava sve ono najbolje u čoveku i cedi ga kao limun. Stanovnici zemlje Facebook smatraju te da si čudak ili frik ukoliko u taj svet ne kročiš. Postajemo robovi, zavisnici od ove, na izgled, bezopasne droge.

Bila sam zavisnik godinama, stvrala iluzije da sam stekla popularnost svojim boravkom tamo gde su ,,svi’’. Upoznavala bih se sa velikim žarom jer neko želi da ćaska sa mnom. Zašto? Videli su moje fotografije, komentarisali da sam lepa. Lajkovali su moje statuse, pesme i sve druge objave. Onda su odlučili da se jave porukom jer misle da imamo ista zanimanja, slušamo istu muziku. Mora da su mislili da sam ,,kul’’ jer moj profil predstavlja pozorište zbog svih duhovitih izjava. Odavala bih svoje najdublje tajne. Zapričala bih se sa nekim koga nisam nikad srela u životu i otkrivala sebe. Nisam ni pomišljala da li bi taj neko to mogao da iskoristi protiv mene. Naivno sam verovala da su svi dobri i fini, osim ako ne salju neke vulgarnosti kojih je nažalost bilo. Sa gorkim sarkazmom im se zahvaljujem što su, neki od njih, bili moja podrška sve ove godine. Ludost! Zabluda!  

Sada, sa mojih sedamnaest godina, sam čvrsto odlučila da napustim taj svet, da ,,nestanem’’ i počnem živeti; da slušam ljude kako govore, kako se smeju i plaču, da se saosećam sa njima, da ih tešim, grlimi, ljubim, volim, umesto da  šaljem smajlije. Hoću da ih gledam kako se ponašaju, da znam da procenim šta skrivaju. Želim da ih posmatram kao tajnu i otkrivam deo po deo ukoliko mi dozvole, umesto da ih statične ocenjujem na slici.

Već osećam slobodu i pročišćenje duše. Osećam se posebnom, jedinstvenom i tajanstvenijom. Ne želim više da narušavam svoj mir koji mi jako prija i izgradjuje u bolju osobu. Potreban mi je offline!