Pisanija

Gde je nestalala?, Da li je ona još uvek živa? ,  Što se povukla? , Je li sve u redu sa njom? Neka od pitanja koja prolaze kroz sve te  zavisne umove koje zovemo ,,prijateljima’’ od trenutka kada smo ugasili naše profile. Zar je to život? To sedenje satima ispred elektronskih kutija? Moderdan svet koji napreduje?

Život se sveo na deljenje svoje privatnosti, svega onoga što smo mi, sa ljudima koje ne poznajemo ili jedva da poznajemo. Svoje navike, osobine i misli otkrili smo do srži. Mozgovi se polako tupe kao olovke, dok ih potpuno ne uništimo. Zarezači su knjige i umetnost koji polako gube vrednost tako što su dostupne i onlajn. Sve manje imamo dodira sa realnošću. Tačnije, virtuelan svet postaje realan. Kakva propast i izopačenost komunikacije! Fejsbuk uništava sve ono najbolje u čoveku i cedi ga kao limun. Stanovnici zemlje Facebook smatraju te da si čudak ili frik ukoliko u taj svet ne kročiš. Postajemo robovi, zavisnici od ove, na izgled, bezopasne droge.

Bila sam zavisnik godinama, stvrala iluzije da sam stekla popularnost svojim boravkom tamo gde su ,,svi’’. Upoznavala bih se sa velikim žarom jer neko želi da ćaska sa mnom. Zašto? Videli su moje fotografije, komentarisali da sam lepa. Lajkovali su moje statuse, pesme i sve druge objave. Onda su odlučili da se jave porukom jer misle da imamo ista zanimanja, slušamo istu muziku. Mora da su mislili da sam ,,kul’’ jer moj profil predstavlja pozorište zbog svih duhovitih izjava. Odavala bih svoje najdublje tajne. Zapričala bih se sa nekim koga nisam nikad srela u životu i otkrivala sebe. Nisam ni pomišljala da li bi taj neko to mogao da iskoristi protiv mene. Naivno sam verovala da su svi dobri i fini, osim ako ne salju neke vulgarnosti kojih je nažalost bilo. Sa gorkim sarkazmom im se zahvaljujem što su, neki od njih, bili moja podrška sve ove godine. Ludost! Zabluda!  

Sada, sa mojih sedamnaest godina, sam čvrsto odlučila da napustim taj svet, da ,,nestanem’’ i počnem živeti; da slušam ljude kako govore, kako se smeju i plaču, da se saosećam sa njima, da ih tešim, grlimi, ljubim, volim, umesto da  šaljem smajlije. Hoću da ih gledam kako se ponašaju, da znam da procenim šta skrivaju. Želim da ih posmatram kao tajnu i otkrivam deo po deo ukoliko mi dozvole, umesto da ih statične ocenjujem na slici.

Već osećam slobodu i pročišćenje duše. Osećam se posebnom, jedinstvenom i tajanstvenijom. Ne želim više da narušavam svoj mir koji mi jako prija i izgradjuje u bolju osobu. Potreban mi je offline!